Nedostajes toliko da boli. :)

22 06 2014 :)

Verujem da svako od nas ima onaj jedan "Specijalni datum"
Vracajuci film secanja unazad, zadirkivajuci emocije, pisacu o tom mom specijalnom datumu.

Kraj skolske godine, radost , sreca, pricala sam sa drugaricom i dogovorile smo se da taj trenutak proslavimo sto je lepse moguce. :)

I tako provedeci sate spremajuci se, konacno sedamo u auto i odlazimo u klub. Sedam na stolicu i preko puta sebe, vidim meni skroz nepoznati lik. Neprestano sam gledala u njega. Onda su nam se pogledi susreli, spustila sam u da on ne bi primetio kako crvenim. 

Zeleci da se opustim, ustala sam i popila "po koju" sa drugarima. :)

Vracajuci se da sednem, primetila sam njega kako sedi na mom mestu, stajala sam kao ukocena. I onda me je on pitao "Hoces da sednes?" Nekoliko sekundi sam stajala u mestu i samo odbrusila "Ne."

Lutajuci tako po klubu, on me je samo presreo i pitao opet " Hoces da prosetamo? " 

Vec sam osetila da je alkohol poceo da radi, pa sam se opustila. Medjutim drhtala sam kao kompresor.  Povukla svoju drugaricu da krene sa mnom, nije ni ona bas slutila da cu to da uradim. On je samo rekao da mogu i sama, tako da se drugarica vratila.,

Po prvi put sam imala toliku tremu, trudila sam se da ne vidi da drhtim, da ne bi pomislio da sam neka ludaca. :D

Cim smo izasli, morala sam da ga odmerim. Nosio je kratke pantalone i imao je kariranu kosulju. ( Kosulja koja mi je kasnije postala najomiljenija)

I tako smo krenuli da pricamo, zaboravili na satnicu. Medjutim je moj sat bas kao u "Pepeljugi" otkucao i morali smo da se vratimo kuci. Drugarica i ja sedamo u auto, odvezli su prvo nju. Ja sam se predomisljala da se vratim.. I, naravno da sam se vratila. :D

Vracam se i primecujem da ga nema, negde se izgubio.. Pitam drugaricu da li ga je videla i ona mi odma pokaze gde je. :)

Kada sam ga ugledala u drustvu gomilu devojaka pomislala sam odma kako sam glupa ispala i kako nisam trebala ni da se vracam. Samo sam otisla do njega i onako izgubljeno rekla " Nema me pola sata, a ti vec otisao kod drugih" okrenula se da odem, on me je povukao i opet smo krenuli da pricamo. 

Pa da, verovatno je ovo deo gde trebam da napisem kako smo se prvi put poljubili?:)

Drzao je flasu piva u desnoj ruci, a ja kao pomahnitala sam zapela za njega. Samo mi je rekao" Ako me poljubis, dacu ti pivo" - I tako, nije mi trebalo puno da razmisljam.

pricali smo celu noc,razmenili brojeve, slikali. To je jedna od onih noci za koje ne zelite da se ikad zavrse. Proveli smo celu noc zagrljeni, a jutro se pojavilo nama u inat. :)

Posle te veceri, morala sam da idem na more. To je prvi put da nisam zelela da odem. Jer me je plasila cinjenica da me nece cekati. Da ce odma da nadje drugu.

I tako, nekoliko dana se nismo culi. Secam se samo da mi je stigla poruka na vacapu u kojoj je pisalo " Mnogo ti je lepa slika:)"
I tako smo krenulli da se dopisujemo po ceo dan i celu noc. Doduse, nismo se samo culi kad sam bila na plazi.

Toliko sam jedva cekala da se vratim, da ga zagrlim, da ga imam pored sebe, da mu cujem glas uzivo, a ne samo preko onih glasovnih poruka. 

I konacno je dosao dan kada sam se vracala kuci. Cim sam stigla zelela sam da ga vidim, ali je vreme bilo uzasno i bila sam umorna, tako da smo do ostavili za iduci dan.

Secam se kao da je juce bilo 11.07.2014. krecem da se vidim njim, na pola puta sam  htela da odustanem, jer sam imala ogromnu tremu. Medjutim pokusavala sam da se suzdrzim koliko god je to moguce. 

I kada sam ga ugledala, zagrlila sam ga mnogo jako i tada sam shvatila da se samo u taj zagrljaj savrseno uklapam. :)

Nismo bas puno pricali, sve dok me opet nije pozvao da opet prosetamo. I tako smo stali u jedno mesto i on je krenuo da mi se priblizava imala sam neki napad smeha. Non stop ga udarala kao i na kraju kada me je konacno poljubio, tada je pala kisa.

Moja omiljena kisa, on i nije tad bas voleo kisu, ali smo tako zagrljeni isli po kisi, iako je bio najveci pljusak.Stali smo kod skole i nismo zaista hteli da se rastanemo.Ulazim u stan i stize mi poruku "Hvala za ulepsano vece" osecala sam se najbolje. :)

Imali smo dosta slicnosti, kao sto je da radije budemo kuci i gledamo film, umesto da izlazimo napolje. Ali, kada god je neka kisa pala, mi smo morali da je prozivimo jednostavno. Nijednu kisu nismo propustili. Bar ne do onog trena kada je daljina ucinila da moramo zasebno da provodimo vreme.

Posle 4 meseca nase veze, on je morao da se odseli.  Taj dan mi je mnogo tesko pao, trazio mi je da obecam da necemo da placemo, medjutim, nisam mogla da ispunim to obecanje. (Izvini inace zbog toga)

Obecali smo da nas daljina nikada nece rastaviti i da smo mnogo jaci od njih. 

Svaki petak posle moje skole je bio nas. Svaki petak smo provodili zajedno. Ne mogu da opisem osecaj onog zagrljaja. :) Nesto najlepse i najjace.

Mislim da sam dosta pricala o nasim detaljima  i dozivljajima. Neke stvari vredi sacuvati samo za sebe. I sada, kada nismo zajedno, jos uvek imam osmeh na licu dok kucam sve ovo.

I znam da se prave i velike ljubavi desavaju samo jednom. A ja znam, da je to bas on. Znam, jer da nije prava ljubav, odavno bih prestala da pisem o njemu, da razmisljam o njemu.Ljubav je kada jos uvek cekate nekog, a znate da mozda nece doci. 

 Ne znam da li ce ikad uopste procitati ovo, ali ako nekad bude citao, shvatice koliko je meni bitan. Volela bih da to nisu samo reci reci ispisane na ekranu. Da je to nesto vise, ali prosto nisam u mogucnosti. 

I cuvajte vase velike ljubavi, jer se samo jednom u zivotu dogode. :)